Црква Св. Арханђела је око 2 km удаљена од средишта Сталаћа. Изграђена је на заравни у близини потока чије повремене бујице угрожавају богомољу. Основа јој је у облику триконхоса простране полукружне апсиде, са плићим бочним конхама и једновремено зиданом припратом. Највероватније је била прекривена полуобличастим сводом. Лоше је зидана мешавином ломљеног и притесаног камена, при чему је опека коришћена за изједначавање нивоа редова. Била је покривена опеком сличном оној на Копорину. Раније се сматрало, на основу њене припадности групи средњовековних мојсињских манастира и цркава, да је саграђена у време деспота Стефана. Писани подаци који би одредили њено датовање нису сачувани, а резултати скорашњих археолошких истраживања показују да црква потиче из периода турске окупације, могуће из XVII столећа, из времена патријарха Пајсија. То се може закључити на основу малобројних гробова откривених око богомоље и оставе златног новца из XVII века. Археолошким ископавањима откривене су необично распоређене стопе стубова који су били подигнути око цркве, међу којима неке непосредно уз фасаду, а протумачене су као носиоци трема који је штитио осликане фасаде. Живопис је сачуван у фрагментима. Конзерваторско-рестаураторски радови обављени су 1979.