У Смедеревској Паланци је сачувана највећа црква брвнара у Србији. Подигнута је крајем треће деценије XIX века и посвећена пророку Илији. Првобитно се налазила усред насеља, али је 1906. премештена на гробље где је и данас у функцији. Њену изградњу предање везује за извесног Петра Андрејевића, родом Паланчанина. Ниска и гломазна грађевина је без трема, са кровом благог нагиба, раније прекривеног ћерамидом, а сада бибер црепом. Пространа унутрашњост, засведена таваницом од шашоваца и осветљена прозорима са решеткама од кованог гвожђа, састоји се од припрате, главног дела храма и олтарског простора који је полигонално завршен. Оригинална иконостасна преграда настала је 1830. Датовање је извршено према натпису на царским дверима где су, поред уобичајених представа, при дну сваког крила насликана по три архијереја. Велики број икона се приписује Јовану Стергевићу, познатијем као Јања Молер, плодном зографу родом из Македоније који је током прве половине XIX века са својом радионицом осликао око двадесетак олтарских преграда у Србији кнеза Милоша. Он је радио у чак четири цркве брвнаре (Брзан, Лозовик, Смедеревска Паланка и Селевац) од који му је паланачки иконостас можда најмање успешно остварење. Заштитни радови мањег обима вршени су 1968, док су свеобухватнији конзерваторско-рестаураторски радови извођени у периоду 1998–2003.