Никола Дорјеновић, властелин деспота Стефана Лазаревића, подигаоје 1425. цркву Св. Николе у Шаторњи. У натпису, уклесаном на надвратнику улаза у припрату, он се представља као „верни слуга господина деспота“. Скренута од главних саобраћајница, црква је смештена надомак села Доње Шаторње, удаљеног око 12 km од Тополе. Скромним димензијама и још скромнијом архитектонском обрадом потпуно се разликује од савремених моравских споменика. Једнобродна је грађевина са три неједнака травеја и припратом. Над средњим травејем издиже се купола чија конструкција показује извесну неспретност градитеља. Прелаз из правоугаоне основе до кружног тамбура постигнут је системом пиластара, сводова, прислоњених лукова и наглашених пандантифа. Узан и низак тамбур споља је осмостран. Једноставно омалтерисане фасаде остале су без архитектонског украса. Несразмерно велики звоник дозидан је у обнови 1817. Црква је три пута осликавана. Најстарији живопис из XV века сачуван је само у фрагментима, у припрати се виде делови фресака из првих деценија XVII века, а најмлађи слој фресака су после обнове храма 1850. извели сликари Живко Павловић и Илија Стоићевић. Ристо Николић, један од најбољих иконописаца у Србији из времена кнеза Милоша, насликао је престоне иконе за иконостас. Опсежни радови на санацији архитектуре, истраживању и конзервацији сликарства започети су 1979.