У непосредној близини Тутина, крај гробља у селу Лукавици смештена је црква посвећена апостолским првацима. Једноставна, омалтерисаних фасада и стрмог двоводног крова покривеног шиндром, она споља само полукружном апсидом одаје своју намену. Јединствен простор наоса засведен је полуобличастим сводом, а припрата као посебно одељење касније је призидана уз храм. У овој неупадљивој, чак безличној архитектури крије се изванредан сликани ансамбл који су живописци, однекуд из северних области Грчке, извели 1647/48. Своје порекло и добро познавање иконографије откривају детаљима, какве су представе сиромашних и Данилове визије у сцени Страшног суда, или уметање Богородице у композицију Силаска св. Духа. Двојица сликара, различите даровитости али изразито склони нарацији, приказали су уз мноштво појединачних ликова циклус Великих празника смештајући сваку сцену у посебно, бордуром омеђено поље, док су сцене из циклуса Христових Страдања извели континуално, као појас. Међу малобројним сачуваним целинама из средине XVII века тутинске фреске заузимају посебно место како због несумњивих ликовних квалитета тако и због садржајне идејне поруке. Конзерваторско-рестаураторски радови на архитектури и живопису изведени су у периоду 1967–1971.