Подигнут је 1892. године и нлаази се при крају истоимене улице, у склопу тзв. Влашке махале. На месту садашњег споменика, налазио се један од пет шанаца подигнутих за одбрану Неготина од Турака 1813. године познат Ка Абрамов шанац. У извоирма се наводи да је Хајдук Вељко ту огинуо 18. јула 1813. године обилазећи устанике. Споменик је рађен по пројекту београдског архитекте Јована Илкића, познатог по пројектима за многе јавне објекте по Београду и Србији и скраја XIX. века и почетка ХХ века. На споменику се налази и рељеф са попрсјем хајдух Вељка, рад вајара Ђорђа Јовановића, изливено у Паризу. Сам споменик начињен је од цренкастог кладовског мермера, висине4,50 м. Пирамидалног је облика са квадратним постољем, на чијим странама стоје записи са посветом у стиховима песника Драгомира Брзака и Љубе Ненадовића, а испод попрсја речи Хајдук Вељкове: 'Главу дајем, Кријину не дајем!'.