Недалеко од Пожеге, јужно према Ариљу, налази се село Годовик ванредно лепих амбијенталних вредности са природним феноменом јаким извором испод окомите стене који се претвара у поток са неколико водопада и слапова. На потоку су постојале воденице, грађене у другој половини и крајем XIX века, од којих је сачувана једна у неаутентичном стању. У њеној близини је кућа Василија Поповића из угледне годовичке свештеничке породице, саграђена око 1875. као и чесма на локалитету „Пијаца“, зидана каменом са две луле подигнута као задужбина двадесетих година овог века. Из прошлог века је и црква Св. Илије, на чијој се западној фасади налазе спомен плоче са уклесаним именима ратника палим у ослободилачким ратовима 1912–1918. Саграђена је у барокном стилу са карактеристичним звоником 1855. означивши привлачну тачку за формирање центра села. Најзначајнија у оквиру целине је црква Св. Ђорђа. Њена архитектонска вредност изражена просторном концепцијом и појединим детаљима одликују се обележјима традиционалног градитељства. На основу антиминса који је цркви даровао патријарх Арсеније Чарнојевић њен настанак је датован најкасније у другу половину XVII века. Иконостас су сликали припадници познате сликарске породице Лазовић, почетком XIX века. Темељни санациони радови и радови на реконструкцији цркве Св. Ђорђа обављени су од 1976–82. На другим објектима конзерваторски радови нису извођени и они су у лошем стању, посебно црква Св. Илије са распукнутим зидним платнима која прете да се сруше.