Налази се на истоименом брду, у непосредној околини Аранђеловца. Пећина представља једно од највећих, најдужих и најбогатијих дилувијалних станишта која археолошки одговарају епохи Le Moustier. Улазни део пећине уништен је током радова у оближњем каменолому. Испод садашњег улаза, у примарним слојевима, откривени су трагови ватришта прачовека. Културни слој дебео је преко 5 m. Стратуми у којима су сачувани трагови најстаријих станишта палеолитског човека на Балкану, по својим геопалеонтолошким одликама, одређују припадност насељу квартарних ловаца средњег палеолита (старије камено доба), геолошком раздобљу Wurm I–II (око 50.000 година пре н. е.). Од покретног археолошког материјала пронађена су бројна силексна (селетијенски стругачи, шиљци) и коштана (шила, глачала, бодежи) артефакта, типична за период средњег палеолита. Фосилни остаци животињских врста, откривени у стратумима пећине, показују да њихов највећи број припада пећинском медведу. Упоредо са њима јавља се и степска фауна: цервиди, еквиди и бовиди. Археолошка ископавања започета 1952. трајала су пуне три деценије. У периоду од 1996. до 2001. године, осим спелеолошких истраживања, извршени су радови на уређењу и презентацији: санација паркинг простора на левој обали реке Кубршнице; изградња туристичких терминала и јавне чесме на паркингу; скулптура „Бизон“ од гранита, рад вајара Милорада Ступовског, израђена у оквиру симпозијума скулптуре „Бели Венчац“, намењена је парковском простору Рисовачког комплекса.