На брду Багдала, поред Крушевца, за време фашистичке окупације од 1941. до 1944, налазили су се логор и стратиште. На месту некадашњег стрелишта је још пре почетка II светског рата започета градња Казненог завода, па су ту незавршену зграду Немци искористили и претворили у логор за политичке затворенике из крушевачког краја. Иза зграде логора, на падини багдалске косе Немци су вршили стрељања партизана и цивилног становништва. Највеће стрељање се десило 29. јуна 1943. године, када су фашисти стрељали 324 особе. Зграда логора је срушена 1949, а на том простору, заузимајући 10 ha, данас је спомен-парк Слободиште са 2 масовне гробнице палих расинских партизана и жртвама фашистичког терора. У спомен-комплексу се налазе и два велика амфитеатра: Долина поште и Долина живих, односно гледалиште са сценом. У овај део комплекса се улази кроз кружну капију названу „Капија Сунца“. У средишту Долине поште смештено је јато камених птица које стреме ка небу, а на улазу је кружни камен са натписом „Под овим небом, човече усправи се“. Између две долине стоји стари воденични камен са натписом „Хлеб и слобода; Исус у нама“. На хумакама, као и на бедему изнад Долине поште налазе се пламеници. Стратиште је уз бок амфитеатрима и обележено је спомен-плочом и крстом. Слободиште је отворено 1965, а аутор је архитекта Богдан Богдановић. Године 1978, по пројектима архитеката Богдана Богдановића и Светислава Жујовића, саграђен је Дом Слободишта. Зграда је обликована као хумка и предвиђена за истраживачки рад и одржавање разних манифестација.