У области Старог Влаха, двадесетак километара од Ивањице, постоји занимљива сакрална целина коју чине два храма. Старија је полупећинска црква Светих арханђела, једнобродна, са прислоњеним луковима и полукружном апсидом, чије је време настанка тешко установити. Њен јужни зид и полуобличасти свод са малом слепом калотом президани су у обнови којом је дограђена већа црква Светог Николе. Претпоставља се да је обнову извео рашки епископ и потоњи патријарх Гаврило 1644. Једнобродна црква Светог Николе има споља петострану апсиду у ширини брода, наос покривеном слепом калотом и припрату са попречним сводом. Фрагменти живописа сачувани су у обема црквама. Стилске одлике зидних слика у храму Светих арханђела оспоравају датовање у XIII век, већ би пре илустровале уметничке токове друге половине XVI столећа. Минуциозни, готово иконописачки приступ фресци имао је сјајан цртач и колориста који је извео живопис у цркви Св. Николе, данас фрагментарно сачуван. Атрибуција Јовану, водећем сликару средине XVII века, чини се оправданијом од претпоставке да су ове фреске дело Андреје Раичевића. Ентеријер чува монументални амвон, остатке свећњака и суда за освећену воду као и резбу иконостасног Деизисог чина, који је касније пресликан. Почетком XIX века отворен је јужни улаз у цркву Св. Николе и са запада дозидана припрата са звоником. Превентивна конзервација фресака изведена је 1970 и 1995–1996, када су обављена и скромна сондажна археолошка испитивања.