Црква Св. Марка у Ужицу подигнута је 1828. на темељима старијег храма из XVIII столећа. Првобитно је обухватала само наос и полигоналну олтарску апсиду, да би јој 1831/2. била додата припрата са галеријом. Изграђена је у бондруку са испуном од чатме и черпића, док је кров великог нагиба покривен клисом. Над западним прочељем уздиже се мали звоник. У низу архитектонских елемената (декорација северних врата, преграда између припрате и наоса, веза галерије са кулом-звоником) препознају се утицаји исламског градитељства. Када је средином века у Ужицу настала нова црква Св. Ђорђа, старија богомоља је запустела. У обнови изведеној 1885–1890. подигнут је високи дрвени звоник са зиданим најнижим нивоом и међуспратним конструкцијама истакнутим испустима у виду надстрешница са шиндром. Дугачак живот старе ужичке цркве илуструје и богата збирка икона. Посебно се издваја италокритско остварење из XVI столећа, префињено сликана представа Христа Пантократора на златној позадини. Из истог времена је и недавно очишћена Богородица са Христом и малим св. Јованом, која се приписује некој приморској радионици. Заштитни радови на храму Св. Марка извођени су током нашег века у више наврата (1904, 1922, 1951, средина седамдесетих година), при чему је клис замењен шиндром, а бондручна конструкција опеком.