Црква у Селевцу, двадесетак километара јужно од Смедерева, подигнута је почетком тридесетих година прошлог столећа и посвећена празнику Силаска св. Духа. Попут храма у Смедеревској Паланци и селевачка богомоља је саграђена унутар села што није уобичајена локација за цркву брвнару. Димензије и архитектонски склоп ових двеју грађевина такође показују низ сличности: пространи наос покривен је сводом од шашоваца и на источној страни завршен полигоналном олтарском апсидом; северна и западна врата носе једноставну, али прецизну декорацију; иконостасне преграде је у оба храма извео омиљени сликар кнеза Милоша, Јања Молер. Црква у Селевцу је каснијим преправкама увелико изменила свој првобитни изглед, па чак – захваљујући трему са зиданом оградом – постала већа од паланачке. Кров са ћерамидом је на источној и западној страни преломљен на више вода. Уклоњена је преграда која је одвајала припрату од централног дела храма, а унутрашња страна брвана је омалтерисана. Селевачке иконе су настале 1834. и по броју, познобарокном начину обраде и богатој употреби злата представљају најрепрезентативнију иконостасну целину у једној цркви брвнари. Интервенције вршене 1948. и нестручна конзервација деведесетих година изведени су без надзора службе заштите, док су 2004–2006. изведени конструктивно-санациони радови темељне зоне и крова.