Формирање Бање започето је 1868. градњом основних бањских садржаја око топле воде. У уређивању, развоју и уређењу бање, на иницијативу удружења грађана, посебну улогу је одиграла држава доношењем посебних закона и утврђивањем реона 1885, чиме је одређено језгро бање. У XIX веку у литератури помињани „крш романтичне лепоте” шумовито је узвишење између Врњачке и Липовачке реке, називано Црквено, Александрово, а потом Чајкино брдо. Изградња је започета на заравњеном врху брда 1834. зидањем цркве. Почетком XX века, а посебно у периоду између 1921. и 1940, на брду су саграђене породичне куће и виле на великим и уређеним парцелама, чији изглед и организација простора показују да су грађене за одмор и уживање. Грађевине су различитог облика и величине у зависности од захтева и могућности власника и вештине пројектанта. Намена објекта наметнула је унутрашњу организацију простора. Од четрдесетак грађевина се специфичном архитектуром издваја комплекс зграда Црвени крст-Мир, Шумадија и Златибор, задужбина Обрена Јанковића с почетка XX века, намењена одмору и опоравку инвалида ослободилачких ратова, као и група мањих вила – Славуј, Царић, Грлица и Ђевђелија, изведених у истом духу; постакадемски решен Санаторијум Живадиновић, стециште интелектуалаца тридесетих година; елементима сецесије декорисана вила Јела, вила Зораида решена у духу модерне. Конзерваторски радови су извођени на појединим деловима целине.