У доњем, српском, делу некадашње врањске чаршије налази се Баба Златина улица која очуваним архитектонско урбанистичким склопом понајбоље одсликава градска обележја старог Врања. Наслањајући се на трасу трговачко занатске улице ова целина је, у искључивој стамбеној намени, формирана у време пуног процвата и развоја града у XIX веку. Високи и дуги оградни зидови покривени ћерамидом које смењују зидови помоћних економских објеката карактеришу северни фронт, калдрмисаног и профилисаног застора улице, за разлику од јужне стране на којој преовлађују масивни кућни зидови. Главне фасаде кућа са тремовима и отворима оријентисане су према уређеним двориштима у којима се одвија приватни живот. Најстарије куће, настале пре ослобођења од Турака у другој половини XIX века, углавном су симетричних основа и скромних градитељских карактеристика. Куће млађег настанка, са мањим изузецима, уклопљене су у амбијент целине сачувавши основне карактеристике како у односу на двориште тако и на улицу. Посебну вредност, као једна од најстаријих и меморијално најзначајнијих кућа, у склопу целине представља кућа књижевника Боре Станковића, подсећајући на његово књижевно дело у кјем је веома упечатљиво одсликан живот и дух овог града. Као карактеристичан амбијентални низ старог Врања Баба Златина улица представља просторно градитељски документ из његовог економског полета насталог у другој половини XIX века. Конзерваторско рестаураторски радови обављени су 1966. и 1975. на кући Боре Станковића и простору дворишта док је остали део целине препуштен себи.