Старо село Бистрица настало поред истоимене реке петнаестак километара југоисточно од Петровца на Млави помиње се први пут у оснивачкој повељи кнеза Лазара манастиру Горњак. Нешто више података о селу је из времена Аустријске управе у првој половини XVIII века, а од првих деценија XIX века може се континуирано пратити његов развој нарочито уочљив крајем XIX и почетком XX века када је коначно уобличено као село збијеног типа. Природни услови и привређивање становништва пресудно су утицали на структуру и садржај ове целине, њене руралне одлике и организацију. То се огледа у односу старог и новог центра са објектима јавне намене, старог црквишта са остацима манастирског комплекса и новосаграђене цркве из 1936. као и појединачних објеката од којих се поред старе куће брвнаре, полубрвнаре, чатмаре и зиданице од камена, истичу механа из XIX века, поткивачка и столарска радионица и сеоско гробље са надгробним споменицима од којих су неки са натписима из XVIII века. Веома занимљиву групацију у горњем току реке чини десет воденица поточара и три ваљавице подигнуте у XIX веку. Грађене су у бондручној конструкцији са испуном од дрвета или комбиновано: чатмом или каменом, покривене ћерамидом или бибер црепом. Као градње народне технике, од којих су ваљавице за прављење (ваљање) сукна веома ретке, оне представљају посебну вредност ове целине. Конзерваторско-рестаураторски радови изведени су на ваљавицама 1987. и 1988. иако је целина остала без водене снаге доводећи у питање смисао њене заштите.