Просторно културно-историјска целина Старог језгра Бечеја обухвата простор централног градског трга, званог „Погача“, окруженог околним блоковима и улицама Маршала Тита, Моше Пијаде, Бориса Кидрича, Петра Драпшина и улицом паралелном њој на страни према Тиси. Историјско језгро града дефинисано је урбанистичком диспозицијом и архитектонском валоризацијом простора и објеката. Просторни односи и стилске карактеристике појединачних објеката, њихова временска и стилска повезаност, формирали су физиономију старог језгра, изграђеног током XIX и у првим годинама XX века. Централни, равни и „погачасти“ простор главног Трга, осмоугаоне основе, најпре поплочан циглом, а од 1911. асфалтом, са јавном расветом од 1867. и зеленилом које је мењало облик и диспозицију током времена, са својим јавним споменицима и градитељским објектима, уз све неминовне историјске промене, успео је квалитетом садржаја и просторних односа да оствари континуитет најградскијег дела Бечеја. Поред низа објеката са споменичким својствима, по просторној диспозицији, архитектонским вредностима и амбијенталном доприносу, као посебно значајни објекти у језгру, издвајају се: Задужбина баронице Јовић, Српска православна црква, Римокатоличка црква, Светосавска школа (садашња школа ученика у привреди), зграде Библиотеке и Архива.