Петроварадин је фортификационо-урбанистичка целина подигнута на десној обали Дунава, на месту римског Кузума и средњовековног Петрикона, чији су остаци срушени 1690. Од 1692. до 1780. траје изградња садашњег Петроварадина. На узвишици изнад Дунава саграђена је Тврђава, као фортификациони објекат по систему француских утврђења градитеља Вобана, а према пројекту аустријских војних инжењера Марсиљија, Кајзерсфелда и Вамберга. Састоји се из Горњег и Доњег града. Горњи град је Тврђава у ужем смислу, опасана високим бедемима са стрмим серпентинастим одсецима. Доњи град чини мало насеље са мрежом уских улица и вишеспратних зграда са малим двориштима. Заштићен је откопима и бедемима. У Горњој тврђави изграђен је низ подземних лагума и галерија, укупне дужине 16 km. На њој се налазе: Арсенал, Једноставна касарна, Дуга касарна, Официрски павиљон и Торањ са сатом, док је Линхенштајнова касарна порушена. У Доњој тврђави – Васерштату, налазе се официрски станови са магистратом, болнице, стари арсенал, касарна и друге јавне зграде. У њој је рођен бан Јосип Јелачић. Испод саме Тврђаве је жупна црква Св. Јураја, а православна је у граду. Водена капија данас је порушена. У оквиру бедема је нова Београдска капија. Заштитним археолошким истраживањима почетком XXI века откривени су културни слојеви од средњег палеолита до аустријског периода. Значајни су остаци цистерцитске опатије из 1243. године посвећене Блаженој девици Марији, откривени испод зграде Арсенала, сада Музеја града.