Природни и други услови настали у другој половини XVIII века (статус града са аутономном управом, дуже затишје у ратовима, први регулациони радови на приобаљу Саве – подизање чврстих насипа) омогућили су развој и ширење ка реци и формирање језгра града. Повезивањем појединих групација грађевина и све веће потребе за изграђеним простором (поред станова, радњи, складишта и помоћних објеката) образују се отворене површине са различитом наменом и начином коришћења. На сучељавањима улица, као и око значајнијих грађевина (цркава, управних зграда) образују се тргови. Најближе реци и пристаништу, у то време, настаје Трг Житна пијаца, троугаоне основе са прилазима пристаништу, центру вароши и насељу. Око пијаце подизане су солидне приземне и једноспратне зграде вишеструке намене за занатство, трговину, складиштење робе. Дуж улице грађене су на регулационој линији пословно-стамбене куће, наслоњене једна уз другу у низу, једноставно решених фасада, док су у унутрашњости парцеле дворишта, магацини и помоћне зграде. Континуитет живљења на овим просторима потврђује постојање античког Сирмијума у старом градском језгру. Конзерваторски радови на локалитету изведени су 1963. и 1973.