Текст приредила: Марија Шеган

Положај

У подножју средњовековног утврђења Хисар у Прокупљу, на врху уског превоја званог Брана, налазе се грађевине једног античког храма, ранохришћанске базилике и средњовековне цркве. Све ове грађевине чине једну неодвојиву целину, тзв. комплекс Латинске цркве и углавном се проучавају заједно [1]. Сам комплекс, са утврђењем Хисар и црквом светог Прокопија, налази се на левој обали Топлице и чини старо језгро римског Hammeum-а, односно византијског Acmeon-а, словенске Топлице, српског Прокопиа и турске касабе Оркуба [2].

Историја

Комплекс Латинске цркве обухвата три грађевине: антички храм, ранохришћанску базилику и средњовековну цркву. Још током прошлог века приликом археолошких истраживања на локалитету Латинске цркве откривени су остаци једног римског храма, типа templum in antis, за који се, на основу пронађене керамике и новчића Клаудија и Хадријана, претпоставља да датира из 1. века [1]. Пошто је 1975. године у темељу храма пронађен мермерни торзо Херкула, као и део вотивне плоче са фрагментарним натписом: HERC...VS (вероватно HERC[uli] [Aug]US[to], односно Херкулу Августу [2]), изнета је претпоставка да је храм био посвећен Херкулу, који је у антици поштован као исцелитељ и заштитник путника и путева [3]. Ако се узме у обзир да се храм налазио у средишту данашње Топлице, на раскрсници путева, велика је вероватноћа да је заиста био посвећен заштитнику путева и саобраћаја. На основу сачуваних зидова и фресака, закључује се да је био богато декорисан.

Како се античко Прокупље налазило на раскрсници путева, а захваљујући добрим комуникацијама, хришћанска вера и култура су рано продрле у овај крај. По издавању Миланског едикта 313. године отпочело се и са зидањем првих хришћанских цркава [2]. Ранохришћанске базилике су углавном грађене на месту античких храмова, са једне стране због погодности које је пружало познатно култно место, а са друге због настојања да се потисне стари пагански култ. По свој прилици је из истих разлога на темељима Херкулова храма, у периоду између 5. и 6. века, никла хришћанска базилика [1]. Претпоставља се да је била већих димензија и украшена мозаиком. О њеном животу не знамо готово ништа, али је свакако у једном тренутку опустела, а на њеним темељима је доцније подигнута црква.

Средином 14. века, поштујући оријентацију претходне хришћанске базилике, изграђена је тзв. Југ-Богданова или Латинска црква. Према народном предању изградио ју је српски епски јунак Југ Богдан, наводно таст кнеза Лазара Хребељановића [3]. Мада име Југ Богдана није запамћено у историјским изворима [5], поједини истраживачи га идентификују са историјском личношћу Вратка Немањића, српског кнеза из 14. века и оца кнегиње Милице, жене кнеза Лазара [6]. Мада остаје отворено да ли је Југ Богдан, односно кнез Вратко заиста био ктитор цркве, судећи по начину њеног зидања и сачуваним фрескама, може се тврдити да је ктитор био неки властелин Душанова царства [1]. Црква је у једном тренутку посвећена Покрову пресвете Богородице, а у 17. и 18. веку за своје верске потребе користили су је Дубровчани, који су у Прокупљу имали своју трговачку колонију, па отуда и назив Латинска црква [4]. Данас се, као споменик културе од великог значаја, налази под заштитом Републике Србије.

Архитектура

У току археолошких истраживања локалитета Латинска црква утврђено је да је у питању вишевековно култно место, са тим да данашња црква представља једнобродну грађевину зидану каменом и опеком. На њеном истоку се пружа полукружна апсида са посебним нишама за проскимидију и ђаконик, а на западној страни се налази квадратна припрата. Подигнута је на месту ранохришћанске базилике, једнобродне грађевине са апсидом на истоку, која је шестоугаона споља и изнутра, а чији је под покривен каменим плочама и делом мозаиком. Од античког храма пак сачувани су само источни и западни зид [1].

Унутрашња декорација

Живопис Латинске цркве је настао у 14. веку и припада тзв. групи малих споменика, које је подизала српска властела широм Душанове државе [1]. Карактерише га наративност и светли колорит, јаких контраста и коректно изведеног цртежа [4]. Треба поменути и да су у олтарском простору ранохришћанске базилике такође пронађени трагови фрескомалтера [1].

Археолошки налази

Ископавања Латинске цркве вршена током прошлог века нису до краја спроведена, а археолошки налази нису довољно проучени. У најдубљим слојевима испод темеља римског храма ископани су фрагменти праисторијске грнчарије и керамике. У тзв. римском слоју (од 0,80м до 3м дубине) пронађени су комади прозорског стакла, фибуле, грнчарија, питоси, амфоре, новчићи... [2] Унутар локалитета и ван њега истражено је и око 200 античких и средњовековних гробова, на пример, касносредњовековна некропола која је припадала колонији дубровачких трговаца из Прокупља.

Литература

[1] Гордана Милошевић, Цркве у подножју Хисара у Прокупљу, штампано у: Прокупље у праисторији, антици и средњем веку, Београд – Прокупље 1999; [2] Мирослава Јоцић, Древно Прокупље, Прокупље 2007; [3] Јулка Кузмановић-Цветковић, Прокупље град светог Прокопија, Прокупље 2006; [4] Споменичко наслеђе Србије. Непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја, Београд 2007; [5] Марко Шуица, Немирно доба српског средњег века. Властела српских обласних господара, Београд 2000. [6] Југ Богданова црква у Прокупљу, Википедија <http://sr.wikipedia.org/wiki/Југ_Богданова_црква_у_Прокупљу> (07.09.2011)