Текст приредила Марија Шеган

Остаци утврђења Хисар налазе се на једном стеновитом узвишењу, на левој обали Топлице и чине старо језгро града Прокупље. Утврђење је по свој прилици подигнуто, иако се у писаним изворима помиње тек од 15. века, у време римског освајања Топлице. Током времена оно је мењало своје име и изглед, али је одбрамбену улогу сачувало и док је било у саставу римског Hammeum-а и византијског Acmeon-а; затим, словенске Топлице и српског Прокопиа и најзад, турске касабе Оркуба. Године 1976. започета су прва систематска археолошка истраживања овог подручја и на основу њих може се претпоставити да се некадашње утврђење састојало из три дела: горњег града са цитаделом и два подграђа омеђена бедемима. Горњи град је захватао простор од око 5 ари и био је неправилног елипсастог облика. На његовој источној страни данас је откривена само једна донжон кула, која је штитила прилаз цитадели. Кула је квадратне основе, а уз кулу је пронађен и улаз са остацима капије. Једини откривени објекат у горњем граду је цистерна за воду са бунаром, која је била уграђена у стену и облепљена иловачом. Пошто је у овом делу углавном боравила војска, у унутрашњости нису подизани објекти за становање. Вероватно су постојала привремена станишта од дрвета или шатори од коже. Од горњег града спуштају се бедеми првог подграђа у правцу југа и истока. Бедеми су били појачани са три куле, а у том делу је откопана цистерна за воду. Друго ниже подграђе било је опасаном бедемом који готово концентрично прати ону на вишој коти.

Утврђење Хисар, заједно са комплексом Латинска црква и црквом Св. Прокопија, чини једну неодвојиву целину, тзв. Споменички комплекс у Прокупљу и углавном се проучавају заједно.

Литература

Јоцић, Мирослава (2007). Древно Прокупље. Прокупље

Кузмановић – Цветковић, Јулка (2006). Прокупље - Град светог Прокопија.