Текст приредили: Никола Арсић, Душан Андрејевић и Душан Татић

Налази се у тврђавском рову на северној страни Тврђаве и посвећена је стрељаним и обешеним родољубима који су учествовали у Топличком устанку 1917. године. Костурница је обележје за око 4.000 жртава терора бугарске окупационе војске који су у највећем броју убијени на самом месту спомен-обележја. Састоји се из централног провоугаоног дела, са лучним отвором за костурницу, која лежи на заједничком бетовном постољу. Лево и десно од централног дела пружају се степенасто два крила, обележавајући дужину зида крај кога су стајале жртве приликом стрељања. На централном делу постављен је 1931. године рељеф, рад вајара Славка Милетића. Срби, родољуби и устаници, који су довођени на губилиште, пролазили су кроз потерну капију Тврђаве (има укупно 6 потерних капија у Тврђави) и она је добила назив Капија смрти. Спомен-костурница је постављена 1927. године када је војска, радећи у рову Тврђаве, пронашла кости настдаралих. У II светском рату бугарски окупатори оштетили су костурницу, насилно су отворили саркофаг са костима и уништили су записе на спомен-плочама. Народни музеј у Нишу је 1951. године прикупио разбацане кости у рову Тврђаве и, ставивши их у лимени саркофаг, затворио бетонском плочом костурнице. Спомен-костурница је 1983. године стављена под заштиту закона.

Литература. 1) Андрејевић Б. (1996). Споменици Ниша: заштићена културна добра од изузетног и великог значаја. Ниш: Просвета; 2) Симоновић Д. et al. (1995). Енциклопедија Ниша: историја. Ниш, Градина: Просвета; 3) Милић Д. et al. (1983). Историја Ниша 1: Од најстаријих времена до ослобођења од Турака 1978 године. Ниш, Градина: Просвета; 4) Група аутора (2011). Лексикон града Ниша. Београд; 5) Мирчетић Д.Ж. (2002). Историјски архив Ниш 1948-1998. Ниш: Вук Караџић; 6) Ђуровић Љ., & Вучковић Н. (2013). Водич Историјског архива Ниш. Ниш: Пунта.