Манастир посвећен Вазнесењу Господњем (Спасовдан) налази се у околини Неготина. Смештен на обали истоимене реке познате по својим природним каменим високим мостовима. Према предању подигао га је Свети Никодим архиепископ Српски (1317-1324) почетком XIV века за краља Милутина Немањића. Једнобродна је грађевина са полукружном апсидом и звоником на западу. Њена дужина је 16 метара, ширина 7,5, док су зидови дебљине 2,5 метара. Од старијег живописа сачуван је део фреске Христа Спаса у конхи проскомидије и делови живописа Светитеља на западном зиду: сцене из Јеванђеља, Свети Макарије, Зосим и Марија Египћанка. Кроз векове манастир је више пута рушен и обнављан. Војвода Шарбан из Струза код Букурешта је 1415. године оставио запис о обнови који се временом избрисао али га је забележио старешина Генадије 1856. године у свом службенику на 163. страни.  Почетком XIX века обнавља га оборкнез Станко Фрајкор. Манастирски конак је подигнут 1856. године.