Да ли импозантни остаци триконхалне манастирске цркве и комплекса око ње представљају претечу рађања моравске стилске групе и потичу из средине XIV века, или су један од репрезентативних примера градитељства у периоду турске владавине Балканом? У новијој литератури се аргументима приближне тежине тражи одговор на питање хронологије, али је оно за сада још увек отворено. Из историјских извора поуздано је једино да је патријарх Пајсије, родом из околине, овом манастиру средином XVII века наменио, вратио и завештао рукописне књиге. Манастирски остаци налазе се у питомом пејсажу крај села Мочаре, североисточно од Косовске Каменице. Делимично истражен, комплекс обухвата монументалну цркву посвећену Богородичином Ваведењу, трпезарију са подрумом западно од ње, две вишеспратне угаоне куле и грађевине са тремовима, које су вероватно служиле као монашке келије и које се протежу северно и јужно дуж порте. Градитељство целине одликују оплаћивање лица зидова правилним каменим тесаницима, декоративно зидање опеком (ћелијасто, уз коришћење камена на стамбеним објектима, или у облику рибље кости на западној фасади цркве) и камени рељефни украс преплета од неканелиране траке. Сама црква, без припрате, узаног западног травеја и правилних конхи, првобитно је имала куполу ослоњену на слободне носаче. Делимични истраживачки и конзерваторски радови изведени су 1963–1966.

Литература. 1) Фолић М., & Лукић М. (1972 - 1973). Информативни преглед конзерваторских радова на споменицима културе Косова од 1962. до 1972. године. Старине Косова, VI-VII (Приштина 1972-73), 248; 2) Поповић С. (1996). Крст у кругу. Београд, 310-313; 3) Ристић В. (1996). Моравска архитектура. Крушевац, 215.