Црква Ваведења у Липљану подигнута је вероватно у другој или трећој деценији XIV века. То је једнобродна грађевина пресведена полуобличастим сводом, са споља тространом а изнутра полукружномапсидом. Грађена је каменом у алтернацији са опеком, а фасаде су украшене плитким лезенама и слепим аркадама. Зидани иконостас надзидан је у време обнове храма у XVI веку. Тада је у западном делу грађевине подигнута још једна преграда, чиме је унутрашњост храма рашчлањена на олтарски део, наос и припрату, а порушени горњи делови цркве су обновљени. Првобитно сликарство, делимично сачувано, оштећено је и у пожару. Ктитор живописа, непознати велможа, насликан је на северном зиду наоса. Ово сликарство високих ликовних вредности датује се у средину XIV века. После обнове грађевине у XVI веку отпочело је осликавање цркве новим фрескама, што је с прекидима трајало све до 1621. Обновљене су евхаристичке теме у олтару, у вишим зонама зиданог иконостаса и у наосу насликани су појединачни светитељски ликови, композиције из циклуса Великих празника и Чуда Христових, док су у припрати илустровани Страшни суд, појединачни светитељи и Исцељење вида Стефана Дечанског. Архитектура и зидно сликарство конзервирани су 1955–58.

Литература. 1) Љубинковић Р. et al. (1959). Истраживачки и конзерваторски радови на цркви Ваведења у Липљану. У: Зборник заштите споменика културе, Х (Београд 1959), 70-91; 2) Петковић С. (1965). Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 1557-1614. Нови Сад, 194-195; 3) Ђорђевић И. (1994). Зидно сликарство српске властеле у доба Немањића. Београд, 152-153.