Црква Св. Николе, на гробљу изнад села, саграђена је и осликана до 1345, када је у цркви сахрањена монахиња Марта, мајка челника Градислава Сушенице, што је записано на њеној надгробној плочи. Претпоставља се да су храм подигли родитељи челника Градислава у другој четвртини XIV века. То је једнобродна грађевина засведена полуобличастим сводом, са споља тространом а изнутра полукружном апсидом. Зид између припрате и наоса је уклоњен. Само на западном зиду сачувао се део првобитног живописа, који по стилским одликама припада времену краља Душана. Претпоставља се да је ктитор сликарства био сам Градислав Сушеница. Међу сценама из циклуса светог патрона је композиција Свети Сава и свети Симеон Немања се клањају икони Богородице са Христом. После обнове у XVI веку црква је поново осликана. Изнад зоне стојећих светитеља су попрсја у медаљонима и циклуси Великих празника, Страдања Христовог и св. Николе, док су Богородичин акатист, Христова чуда и параболе и Страшни суд илустровани у припрати. Радови на конзервацији живописа извођени су у периоду 1970–1975.

Литературa. 1) Петровић Р. (1984). Фреске XIV века из цркве св. Николе у Великој Хочи. ЗЛУ, 22 (Нови Сад 1986), 61-82; 2) Ђорђевић И. (1994). Зидно сликарство српске властеле у доба Немањића. Београд, 150.