Црква Св. Јована налази се на узвишењу код источног улаза у Велику Хочу. Подигнута је вероватно у XIV веку, што потврђују фрагменти фресака из тог времена. Необичног архитектонског решења, црква је изведена у облику тетраконхоса, са квадратном припратом. Бочне апсиде су ниже од оних на истоку и западу. Наос и припрата пресведени су полуобличастим сводом. Апсиде су споља полигоналне, а изнутра полукружне. Осамдесетих година XVI века црква је поново живописана. У олтарском простору су представе Богородице, Служба архијереја, Причешће апостола, Благовести, у првој зони наоса живописани су стојеће фигуре светитеља, а у уском појасу изнад њих нижу се светитељске допојасне представе. Циклуси Великих празника, Христовог страдања и Богородичиног акатиста распоређени су у вишим зонама храма. Иконографски програм живописа у припрати, са занимљивим избором сцена, истиче поруку молитвеног обраћања Христу. На источном зиду припрате, у композицији Деизиса, Богородица и св. Јован Крситељ приносе Христу молитве да буде благ судија на Страшном суду, који је насликан на западном зиду. Потрет светог патрона насликан је у ниши изнад улаза у наос, а сцене из његовог живота илустроване су у вишим зонама припрате. Живопис је конзервиран 1975.
Литературa. 1) Пајкић П. (1963). Цркве у Великој Хочи. Старине Косова и Метохије, II-IIy (Приштина 1963), 182-191; 2) Петковић С. Зидно сликарство на подручју Пећке Патријаршије 1557-1614. Нови Сад, 186-187.