english
Манастир Пећка патријаршија
Споменик уписан на УНЕСКО-ву листу светске баштине: 2006
Основни подаци
Место
Општина
Период
Период градње
1220/1230
Категорија
Редни број у централном регистру
СК 1370
Основ за упис у регистар
Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе у Београду, бр. 428 од 25. октобра 1947.г. Општи закон о заштити споменика културе и природних реткости (Сл. лист бр. 81/2).
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију
Службени гласник РС 25/90

На самом улазу у Руговску клисуру недалеко од Пећи смештен је манастир Пећка патријаршија. Скупина пећких цркава вековима је духовно седиште и маузолеј српских архиепископа и патријараха. Храм Св. апостола подигао је у трећој деценији XIII века архиепископ Арсеније I. Његовом заслугом црква је осликана око 1260. Архиепископ Никодим (1321–1324) подигао је уз северну страну Св. апостола храм Св. Димитрија, а архиепископ Данило II (1324–1337) је са јужне стране изградио цркве посвећене Богородици Одигитрији и Св. Николи. Испред западних фасада Св. Димитрија, Св. апостола и Св. Богородице Одигитрије подигао је и монументалну припрату у виду велелепног отвореног трема. У време патријарха Макарија Соколовића елегантни отвори са двојним аркадама су зазидани. Читава историја стилова средњовековног зидног сликарства може да се сагледа на зидовима пећких цркава. Св. апостоли су украшавани и око 1300, затим око 1350, потом око 1375. и у два наврата у XVII веку. Црква Св. Димитрија живописана је први пут у време патријарха Јоаникија, око 1345, а нови слој фресака осликао је око 1619–1620. Георгије Митрофановић. Богородичина црква добила је фреске пре 1337, а припрата је осликавана у XIV и XVI веку, док је Св. Николу 1673/4. живописао сликар Радул. Манастир се перманентно конзерваторски штити. Од 2006. налази се на Листи светске природне и културне баштине