Обдарујући свој гробни манастир, цар Душан у арханђелској повељи помиње међе Горњег Села, чиме историја насеља задире у средину XIV века. Гробљанска црква Светог Ђорђа не потиче, међутим, из тога доба, већ се према одликама архитектуре и живописа широко датује у период од седамдесетих година XVI до почетних деценија XVII столећа. Црква се састоји од три сукцесивно настајале просторне јединице. Најстарија је источна – првобитни једнобродни, полуобличасто засведени храм са нишама олтара и протезиса, зидан каменим облуцима утапаним у блатни малтер. Недуго потом је рушењем западног зида продужен и проширен наос и направљена два улаза у цркву, један са запада а други с југа. Камени надвратник јужног улаза украшен је плиткорељефном представом крста и двема афронтираним птицама. Средином прошлог века дограђена је припрата, над којом се издиже шестострана звонара. Живопис је сачуван једино у најстаријем делу цркве, на њена три преостала зида. По стилским одликама веома налик целинама у Богошевцима и Готовуши, из Сиринићке жупе, зидно сликарство приписује се истим мајсторима које одликују наративност, слободан цртеж и жив колорит. Радови на заштити обављени су током лета 1998.

Литература. Пајкић П. (1958). Цркве Средачке жупе из турског периода. Гласник Музеја Косова и Метохије, III (Приштина 1958), 91-94; Шупут М. (1991). Споменици српског црквеног градитељства ХVI-ХVII век. Београд, 57-58; Петковић С. (1995). Српска уметност у ХVI и ХVII веку. Београд, 78.