На сеоском гробљу налази се стара црква коју величином знатно надмашује касније дозидана припрата, шира и виша од црквице на чију се западну фасаду ослања. Првобитни храм је једнобродан, неподељеног простора, засведен полуобличастим сводом, са три нише полукружног пресека у олтарском делу. Бочне нише изведене су у маси зида, док је олтарска споља тространа. Црква је зидана притесаним каменом, фасада оживљених по једном нишом. Три узана и висока прозора постоје на јужном зиду, а кроз један са истока светлост пада на часну трпезу. Поменик, исписан уз нишу проскомидије, не помаже ближем датовању, па се по стилским обележјима сачуваног живописа временом настанка храма сматра друга половина XVI века. Уобичајени програм, у којем долази до сажимања циклуса Великих празника и Христових страдања, такође је карактеристика тога времена, док у иконографском погледу пажњу најпре привлачи представа светог Саве Српског, особена због капе украшене крстовима. У стилском погледу, фреске ове цркве осетно заостају за остварењима непознате групе која је осликала оближњи храм Светих апостола.

Литература. Пајкић П. (1958). Цркве Средачке жупе из турског периода. Гласник Музеја Косова и Метохије, III (Приштина 1958), 68-78; Шупут М. (1991). Споменици српског црквеног градитељства ХVI-ХVII век. Београд, 167-168.