Призренску катедралу посвећену Богородици краљ Милутин је обновио 1306/7, на остацима цркве из XIII века, која је лежала на темељима базилике средњовизантијског периода (IX–XI век). Протомајстор Никола, који је највероватније дошао из Епира, остварио је почетком XIV века архитектонски веома успелу грађевину чије језгро чини петокуполна црква уписаног крста, опасана бочним опходним бродом и припратом са отвореним тремом (данас зазиданих пролаза), са кулом на западној страни. Турци су је претворили у џамију, а да би је прилагодили својим потребама, искуцали су фреске зидарским чекићем да би малтер лакше прионуо на зид који је потом прекречен. Веома оштећен живопис поседује изузетне вредности и спада међу најуспелије фреско-целине из доба владавине византијске династије Палеолога. То је дело протомајстора Астрапе из Солуна са сарадницима из око 1310–13. који је, судећи по сачуваном живопису, начинио изузетно оригиналан избор композиција, појединачних фигура, њихових иконографских решења како у детаљу, тако и у целини. Посебно су значајни портрети ктитора и поворка Немањића, предака краља Милутина, који су натприродне величине. Конзерваторско-рестаураторски радови на архитектури обављени су педесетих година, сликарство је испод слојева креча откривено 1950–52, а потом је чишћено и ретуширано у више наврата између 1969–79. Црква је гађана ватреним оружејм и спаљена марта 2004. када су тешко оштећени портрети Немањића из припрате, сликарство куле, а у мањој мери и сликарство наоса. Од 2006. црква је укључена а UNESCO-ву Листу светске баштине и UNESCO-ву Листу баштине у опасности.

Литература. Ненадовић С. (1963). Богородица Љевишка. Београд; Живковић Б. (1972-73). Конзервација и рестаурација оштећених фресака у цркви Богородице Љевишке у Призрену. Старине Косова, VI-VII (Приштина 1972-73), 229-243; Панић Д., & Бабић Г. (1975). Богородица Љевишка. Београд.