Манастир Светих Арханђела подигнут је у кањону реке Бистрице недалеко од Призрена средином XIV века као задужбина цара Стефана Душана. Централно место заузима главна црква Светих арханђела са царском гробницом. Црква је пространа тробродна грађевина у облику уписаног крста, широка скоро 17 m, а дуга 28,50 m. Са источне стране имала је три апсиде, а на западној припрату. У средишњем делу четири моћна стуба су преко лукова носили велику дванаестострану куполу пречника преко 6 m. Претпоставља се да је имала још четири кубета. Фасада од црвених и белих мермерних плоча била је подељена са два кордонска венца по хоризонтали. Црква је била живописана, а имала је и скулптурални украс и то посебно око гроба цара Душана. Украшена је и подним мозаиком. Са јужне стране главне цркве је црква Св. Николе (7x13,20 m), а на западној страни је трпезарија. Манастирски комплекс је био заштићен бедемима. Уз оне уз обалу реке са унутрашње стране били су призидани конаци и друге манастирске грађевине. На брду изнад Св. арханђела су рушевине утврђења Вишеград (15x50 m), које се некада звало Призренац или Горњи Град. У новије време вршена су археолошка ископавања на оба локалитета због обнове конака и цркве Св. Николе. Meђутим, 17. и 18. марта 2004. девастирани су у општем погрому албанских терориста на Косову и Метохији.

Литература. 1) Грујић Р.Н. (1928). Откопавање Светих Архангела код Призрена. Гласник СНА, III (Скопље 1928), 239-274; 2) Ненадовић С. (1967). Душанова задужбина манастир Светих Архангела код Призрена. Београд.