english
Призренска тврђава, Душанов град-Каљаја
Основни подаци
Место
Општина
Период
Период градње
1000/1700
Категорија
Редни број у централном регистру
СК 1399
Основ за упис у регистар
Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС у Београду, бр. 1585 од 24.септембра 1948.г. Општи закон о заштити споменика културе и природних реткости (Сл. лист ФНРЈ бр. 81/2).
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију
Службени гласник РС 16/90

Утврђени град Каљаја налази се изнад данашњег Призрена, на брду које има изузетан стратешки положај. Бедеми утврђења прате ободе брда – основа је у облику неправилне елипсе димензија 190x150 m. Главни улаз у утврђење, које је подељено на Горњи и Доњи град, налазио се на западном бедему. Горњи град је захватао издигнути простор у југоисточном делу утврђења и био је заштићен посебним бедемима према западу и северу. У Горњи град се улазило кроз капију у западном делу унутрашњег бедема. Пошто је коришћена вековима, тврђава је више пута мењала господаре који су је рушили, преправљали и дозиђивали. Археолошким истраживањима утврђена су два главна периода изградње (средњовековни и турски), који имају по неколико фаза развоја. Средњовековном пеироду припадају три фазе: византијска Приздријана из XI века; раздобље XII и XIII века; објекти изграђени у време владавине цара Душана (јужна кула, унутрашњи бедем, део источног бедема до лагума и нижи делови западног бедема). У турском периоду заступљено је пет фаза, од којих другој, из средине XVII века припада највише објеката. То су: јужни град, засвођен ходник призидан уз јужни бедем Горњег града, горњи делови западног бедема Доњег града са главном капијом, источни бедем са полукружном кулом и лагум који води ка Бистрици.