english
Црква Св. Спаса
Основни подаци
Место
Општина
Период
Период градње
1330
Категорија
Редни број у централном регистру
СК 1401
Основ за упис у регистар
Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС у Београду, бр- 1598 од 27. септембра 1948.г. Општи закон о заштити споменика културе и природних реткости (Сл. лист ФНРЈ бр. 81/2).
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију
Службени гласник РС 16/90

Задужбина Душановог властелина Младена Владојевића са родитељима подигнута је око 1330, а 1348. поклоњена je недалеком манастиру Св. арханђела. Средњовековна црква је малих димензија, основе сажетог уписаног крста са осмостраном куполом и споља тространом апсидом. Декоративно је зидана правилним смењивањем редова сиге и опеке и керамопластичним украсом. Сликарство је настајало у два маха: најпре у олтару, слабијег квалитета око 1335, а потом у осталом делу цркве до 1348, с тим што је један део олтарског простора пресликан. Првобитно сликарство из олтара сликао је један мајстор, члан радионице која је живописала и цркву Св. Николе, задужбину Драгослава Тутића. Фреске из друге фазе, малих димензија, биле су дело локалних мајстора школованих на добрим традицијама византијског сликарства, сигурног и истакнутог цртежа. Највероватније после 1348. у припрати су изведени Христ и Богородица Параклиса, дело трећег мајстора. Живопис је доста оштећен, а пожар из XIX века му је изменио палету. Цинцарска заједница у Призрену која је од друге половине XVIII века имала право коришћења ове црквице, подигла је 1836. високе зидове амбициозно замишљене богомоље која никада није довршена, а средњовековна црквица Св. Спаса постала je део њеног северног брода. Од 1953. до 1963. обављани су конзерваторски радови на архитектури, а фреске су конзервиране. Марта 2004. црква је запаљена и тешко оштећена.