Према препису данас уништеног ктиторског натписа, познатоје да је 1576/7. прилозима многобројних мештана сазидана и живописана црква Светог Николе. Старо село, поменуто у турском дефтеру 1455. са 65 кућа, тек тада је било добило храм од трајног материјала. Од њега је, после обнове у XIX веку, остао само део апсиде и северног зида, који показују брижљиво зидање тесаним каменом и споља петострани облик олтарске апсиде. Декоративност грађења исказана је прислањањем колонета уз спој страна. О знатном квалитету првобитног живописа сведоче тек једна фигура ђакона у северном делу олтара и неколико фрагмената из зоне сокла. У великој обнови срушен је западни зид да би се црква продужила, а остали зидови су знатно надвишени и пресведени. Црква је тада добила и звоник. Сва је прилика да је зограф Јевгеније из Галичника – који је 1888. радио иконостас за нову, Богородичину цркву у Готовуши – извео иконе и за обновљени штрбачки храм.
Литература. 1) Пајкић П. (1968 – 1971). Цркве у Сиринићкој жупи. Старине Косова и Метохије, IV-V (Приштина 1968-71), 351-356; 2) Тодић Б. (1995). Сиринићке цркве и њихове фреске. Приштина, 29-39.