У засеоку Пејчићи, данас северно од магистралног пута, налази се највећа али и најмлађа у скупини цркава Средачке жупе, посвећена Богородици. Једнобродан, полуобличасто засведен храм, са споља плитком тространом олтарском апсидом која у унутрашњости има облик нише, вероватно је подигнут тек коју годину пре живописања 1646/7. Настао је прилозима великог броја мештана чија су имена наведена у ктиторском фреско-натпису. Добро сачувани живопис обухвата зоне стојећих фигура, попрсја светитеља у медаљонима, у два засебна појаса распоређене композиције из циклуса Страдања и Великих празника, као и стандардну декорацију олтарских и сводних површина. Колористички сведене гаме, израженог цртежа, сликарство ове цркве пре је илустративно но што се може говорити о његовим уметничким дометима. У другој половини XIX века пред црквом је озидана квадратна спратна припрата и над њом лака дрвена звонара.

Литература. 1) Шупут М. (1991). Споменици српског црквеног градитељства ХVI-ХVII век. Београд, 241-242; 2) Петковић С. (1965). Зидно сликарство на подручју обновљене Пећке патријаршије 1557-1614. Нови Сад, 213.