Манастир Каленић, једна од најраскошнијих задужбина придворне властеле, налази се на територији општине Рековац, у селу Каленићки Прњавор, у подножју огранака Гледићких планина. На основу оригиналних, делимично очуваних, сигнатура и позног записа монаха Герасима из 1760. или 1767. године, угребаног на ктиторској композицији у припрати цркве посвећене Ваведењу Богородице, сазнајемо да су цркву изградили високи дворски чиновници деспота Стефана Лазаревића - протовестијар Богдан са женом Милицом и братом Петром. Петар је представљен као пратилац Милице и Богдана а носи апоконвион као атрибут великог приложника. Тачно време настанка цркве није познато. Сматра се да је Каленић изграђен између 1407. и 1413, односно 1417/18 и 1420/22. године. И према најновијим научним разматрањима архивске грађе не може се са сигурношћу прецизирати време настанка цркве. Оскудна сазнања о великодостојнику Богдану и његовој породици отварају низ питања о пореклу, животу, статусу... Потврду овога могуће је добити тек након археолошких истраживања која би се спровела у унутрашњости цркве на местима одређеним за сахрањивање ових личности. Расположиви историјски подаци, иако скромни, углавном се односе на време од краја XVIII до XX века. То време обележено је поправкама, обновама и великом градњом пратећих објеката. Рушен и обнављан у току своје дуге историје, Каленић је у великој мери променио првобитан изглед. Од времена настанка сачувана је само црква, док су остали објекти били разграђени и затрпани, тако да се нису знале ни границе, а ни садржај старог манастира. Сви објекти данашње манастирске целине новијег су датума: године 1840. изграђена је кула звонара, године 1845. оградни зид са источном капијом на горњој порти, 1911/12. велики конак, проширен на северној страни 1929. године, године 1922. мали конак и низ помоћних објеката у економском, западном делу горње порте.