Текст приредио: Дејан Вукелић

Манастир Враћевшница налази се на подручју горњомилановачке општине, на јужним падинама планине Рудник. Саграђен је поткрај треће деценије XV века, као задужбина великог челника (властелина) Радича Поступовића, о чему сведочи и ктиторски натпис у припрати манастирске цркве посвећене Светом Георгију. Према популарној традицији, име је добио по ратницима који су се неозлеђени вратили из Косовске битке. Манастир припада моравској стилској групи архитектонских споменика. У питању је једнобродна грађевина, са олтарском апсидом која је споља изведена петострано а изнутра полукружно. Фасада је начињена од блокова ружичастог пешчара и украшена двоструким низом аркада. Првобитни живопис није сачуван, а постојећи датира из 1737. и рад је групе зографа на челу са Андрејом Андреовичем. Иконостас садржи иконе које су осликали различити аутори XVIII и XIX века, од којих је једино зограф Ставро оставио свој потпис 1754, на иконама у горњој зони иконостаса. Манастир је више пута разаран и обнављан, а у својој бурној историји истакнуто место добија за време устаничке Србије. Године 1812. Карађорђе је управо у Враћевшници сазвао Народну скупштину која се тицала одредби Букурешког мира, а овде је донета и одлука о подизању Таковског устанка 1815, те проглашењу Крагујевца за прву престоницу модерне Србије 1818. године. Враћевшница посебно негује везу са династијом Обреновић. У манастирској порти сахрањена је Баба Вишња, мајка кнеза Милоша, док се у ризници чувају делови дворског намештаја Обреновића, као и приложнички дарови чланова ове династије.