Двадесетак километара југозападно од Књажевца, на десној обали Трговишког Тимока, у атару села Горње Каменице налази се манастир са црквом посвећеном светој Тројици. Клесани натпис, настао као позни препис уништеног фреско-натписа, помиње је као задужбину деспота Лазара Бранковића, најмлађег сина деспота Ђурђа, и наводи 1457. као годину њеног настанка. Како црква има облик сажетог триконхоса са куполом, у литератури је дуго сматрана једним од последњих изданака моравске градитељске скупине. Но, неправилни облици, скромо рустично зидање и карактеристични склоп певница са куполном партијом, указују да је црква подигнута почетком XVII века као једна од многобројних у овој области које архитектонским концептом покушавају да понове погановски храм, који им је служио као узор. Фрагменти живописа сачувани су у куполи и олтарском простору као и на првобитној западној фасади цркве. У иконографском и стилском погледу, фреске припадају просечним остварењима прве половине XVII века. Тек по живописању дозидана је припрата, засведена полукалотом која је на западној страни ослоњена на пар тромпи. Остаци фресака у припрати данас су сведени на зоне сокла и стојећих фигура и свакако припадају уметности средине XVII века. Конзерваторским радовима на архитектури 1950, 1968. и 1970–1971. уклоњен је познији егзонартекс, чиме је цркви враћен облик који је имала средином XVII века.