english
Црква св. Георгија
Основни подаци
Предметна одредница
Црква св. Георгија
Место
Општина
Период
Период градње
прва половина 19. века
Категорија
Редни број у централном регистру
СК 1093
Датум уписа у централни регистар
24.02.1995.
Редни број у локалном регистру
60
Датум уписа у локални регистар
27.01.1995.
Надлежни завод који води локални регистар
Покрајински завод за заштиту споменика културе Нови Сад
Основ за упис у регистар
Решења Покрајинскoг завода за заштиту споменика културе Нови Сад бр.942/67. од 05.06.1968. год. ( за Празнични минеј, смогласник, ребник велики, Октоих,Рукописна службе св.Георгију) и бр. 01-535/1-70. од 24.07.1970.год. ( два певничка стола и иконостас).
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију
Сл. лист АПВ 28/91
УДК
726.7(497.11)

Баноштор се налази око 30 km југозападно од Новог Сада уз Дунав. То је једно најстаријих сремских насеља, а помиње се већ у XII веку. Село је било седиште епископије и бискупије. Црква Св. Георгија је једнобродна грађевина са правоугаоним певницама и несразмерно ниским звоником на западној страни. Репрезентативни класицистички иконостас резао је Максим Лазаревић 1833, а иконе и део зидног сликарства извео је Константин Пантелић 1836, о чему сведочи запис над царским дверима. Остатак зидног живописа извео је други аутор. На Богородичином трону са иконом Богородице са Христом, копијом тзв. Винчанске Богородице, налази се запис у барокној картуши из 1781. који помиње сликара Григорија (Давидовић Опшић) из Чалме и наручиоца Арсенија IV. У цркви је сачуван и мали шестоугаони сто, највероватније из прве половине XVIII века, са токарски изведеним украсима, карактеристичан за период XVI–XVII века. Најстарији предмети су два певничка стола, орнаментално украшена, чији сликани украс одаје неуки зографски рад са ликовима чувених црквених песника. Запис у два реда о настанку столова почиње на северној, а завршава се на јужној певници годином 1749. и именом аутора Хаџи-Силвестра Поповића, јеромонаха манастира Раковца, књижевника и путописца, значајне личности наше културне историје.