Манастир је као своју задужбину и маузолеј основао краљ Стефан Дечански, након чије смрти је радове наставио његов син Душан. Католикон посвећен Христу Пантократору саградио је између 1327. и 1335. фра Вита из Котора, при чему је план и структуру православног храма заоденуо романичком обрадом фасада са обиљем скулпторалног украса. Фреско живопис је готово у целини сачуван и броји преко 1000 појединачних фигура и сцена разврстаних у више од 20 циклуса, тако да представља највећи очувани извор података о византијској иконографији. Посебно је занимљив низ историјских портрета и композиција владарске иконографије. Иконостас са престоним иконама је оригиналан као и већи део црквеног мобилијара. Дечанска ризница је најбогатија у Србији, са око 60 икона из XIV–XVII века, старим рукописима и осталим богослужбеним предметима. За разлику од цркве, скоро све остале манастирске грађевине су изгубиле свој првобитни изглед. Конзерваторски радови се предузимају на читавом комплексу још од тридесетих година нашег века и континуирано трају све до наших дана, пре свега у циљу чишћења живописа и санирања доста угрожених камених фасада и камене пластике. Дечани су 2004. уписани на Листу Светске културне и природне баштине.

Литература. 1) Петковић В.Р., & Бошковић Ђ. (1941). Манастир Дечани I-II. Београд; 2) Шакота М. (1984). Дечанска ризница. Београд; 3) Дечани и византијска уметност средином XIV века. Београд 1989; 4) Зидно сликарство манастира Дечана, Грађа и студије. Београд 1995.