Црква Св. Стефана је придворна богомоља коју је кнез Лазар подигао унутар зидова новосаграђеног града Крушевца највероватније између 1377/8. и 1380. После ослобођења од Турака у XIX веку, изведено је више аматерских обнова. Првобитни изглед враћен јој је изузетним рестаураторско-конзерваторским подухватом архитекте Пере Ј. Поповића из 1904–1908. Храм припада првој фази моравског стила, са тролисном основом сажетог типа, са три травеја, куполом над средњим и припратом која је првобитно имала бочне пролазе. Над припратом се издиже кула-звоник са катихуменом и капелом на спрату. Црква је зидана по византијском моделу, наизменичним смењивањем хоризонталних редова камених тесаника са по три реда опеке. Примењен је и посебан поступак извлачења широких спојница малтера које излазе из равни зида. Kамени преплети око прозора и перфориране розете представљају најефектније декоративне елементе који, уклопљени у добро замишљене и пропорционисане архитектонске облике, чине изузетно складну целину. Изгледа да живопис првобитно није ни постојао, а цркву је, по свему судећи, осликао зограф Андра Андрејевић са својом дружином тек 1737–1740, од чега су сачувани само фрагменти. Иконостас из 1844, вероватно рад сликара Живка Павловића, очуван је у целини и конзервиран 1989, када су изведене и радови на заштити архитектуре.

Литература. Група аутора (2007). Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (друго измењено и допуњено издање). Београд