Остаци римског града и легијског логора налазе се у непосредној близини села Стари Костолац, удаљеног 12 km од Пожаревца. Као главни град провинције Горње Мезије представљао је важан војни и административни центар. Најзначајнији остаци града евидентирани су на десној обали Млаве, изграђени у другој половини I века. Насеље на левој обали Млаве добило је статус муниципијума 117. за време владавине цара Хадријана, а статус колоније Виминацијум је стекао за време цара Гордијана III. Од средине I века овде је била стационирана легија VII Claudia. Право ковања новца град добија од 239, а средином IV века постаје епископски центар. Хунска разарања 441. обележила су крај економског и културног развоја Виминацијума. Јустинијан је 535. обновио град на левој обали Млаве и изградио мање војно утврђење. Виминацијум је угрожен изградњом ТЕ Костолац „Б“ и радом ПО Дрмно. Истраживањем овог простора, који представља периферију старог града, откривено је више некропола са око 13.000 гробова и 40.000 већином изузетних археолошких предмета, остатака објеката цивилног насеља, економија, луксузних имања и занатског центра. Значајано откриће су и два аквадукта. Археолошким истраживањима античког града и војног логора од 2002. откривена је северна капија, porta praetoria и градске терме, а изван логора маузолеј. Прва археолошка ископавања вршена су 1884, потом 1902/3, 1972–1974, 1977–1992, 1997, од 2000. до данас изведени су радови на заштити северне капије и маузолеја.