Текст приредила: Марија Шеган

Спомен комплекс

Спомен комплекс Радовањски луг захвата површину од 46ha [1]. Обухвата првобитно гробно место вожда Ђорђа Петровића – Карађорђа; цркву Светог архангела Гаврила, познату и под именом Захвалница; недавно изграђени парохијски дом; летњу позорницу и улазну капију у Радовањски луг. Налази се на 8.5км од Велике Плане, односно на 3.5км од Манастира Покајнице. Доминира једном удолином, која се пружа десно од села Радовање. 

Карађорђева гробница

Вожд Ђорђе Петровић – Карађорђе ће у српској историји бити запамћен не само као иницијатор и вођа Првог српског устанка (1804 – 1813), већ и по својој трагичној смрти и чињеници да је његово тело било чак четири пута сахрањивано [2]. Давне 1817. године Карађорђе се, после три године изгнанства, тајно вратио у Србију. На препоруку свог кума, народног старешине Вујице Вулићевића, уточиште је нашао у селу Радовање, које је припадало Вујичином управном подручју. У датом тренутку Карађорђе није слутио да му је кум део завере за његово тајно погубљење, чији је идејни творац био кнез Милош Обреновић, који је страховао да ће му Карађорђев повратак угрозити врховну власт. У рано јутро 13, односно 26. јула по новом календару, на празник архангела Гаврила, завереници су секиром усмртили уснулог Карађорђа. Пошто му је глава одвојена од тела, послата је султану у Цариград, не би ли се стекло његово поверење и наклоност. Тело пак је закопано у Радовањском лугу, под једним храстом, где је урезан знак крста. Доцније ће Карађорђево тело бити више пута премештано и сахрањивано, док најзад не нађе мир у династичкој задужбини Карађорђевића, у цркви Светог Ђорђа на Опленцу. У међувремену, првобитно гробно место Карађорђa је обележено (1845), а данас садржи мермерну плочу са текстом, велики дрвени крст и гвоздену ограду.

Црква Захвалница

Године 1936. краљ Александар I Карађорђевић, унук вожда Ђорђа Петровића – Карађорђа, саградио је у питомом Доњем Поморављу, на левој обали Мораве, једну спомен цркву Светог архангела Гаврила [3]. Народ је цркву назвао Захвалница, у знак захвалности за сва дела вође Првог српског устанка. Подигнута је према пројекту архитекте Василија Андросова, као минијатура опленачке цркве. Представља једнобродну грађевину, димензија 13.58 x 10.53m, чији врх краси осмострана купола. Унутрашњност храма је подељена на припрату, наос и олтарски простор, који се наводно налази на месту где је убијен Карађорђе. Иконостас, који дели олтар од наоса, садржи седам икона и рађен је под утицајем српског средњовековног сликарства. У наосу цркве је изложен Карађорђев портрет у природној величини, димензија 210 x 110cm, рад познатог српског сликара Паје Јовановића. Карађорђе је приказан у тренутку када се хвата за сребрну сабљу, обучен у народно црно одело, са црвеном лентом преко груди као знаком достојанства. Посетиоци цркве тврде да их очи са портрета прате где год да стану. Црква је зидана од опеке, у српско-византијском стилу, са оскудном архитектонском декорацијом. [4]

Парохијски дом

Године 2010. је у дворишти цркве Захвалнице, на 250 квадрата отворен парохијски дом у стилу шумадијско-поморавске архитектуре. Користи се не само за потребе свештенства и парохијана, већ и за потребе туристичког савеза општине: за промоције књига, изложбе, часове историје, позоришне представе...[5]

Литература

[1] Споменичко наслеђе Србије. Непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја, Београд 2007; [2] Radovanjski lug – pod starim Hrastom (14. septembar 2011)<http://www.riznicasrpska.net/ponossrpstva/index.php?topic=106.0> (25.08.2012); [3] Душан Митошевић, Црква Покајница код Велике Плане, Смедерево 1976; [4] Vladislav Kasalica, ,,Pokajnica i Zahvalnica'' штампано у: Viminacivm: zbornik radova Narodnog muzeja u Požarevcu, sveska 7, Požarevac 1992, 127–131; [5] Z. Golubović, ,,U pohod Voždu Karađorđu'', Večernje Novosti Online (objavljeno 13. avgusta 2010) <http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:296166-U-pohod-Vozdu-Karadjordju> (25.08.2012);