Каструм Diana подигнут је на самој обали Дунава, на узвишењу код села Сипа. Изградња најранијег земљано-дрвеног утврђења везана је за долазак првих војних формација на Дунав почетком I века. Камено утврђење већих димензија (140x136 m) везује се за Трајанове грађевинске активности и завршено је када и прокопавање Сипског канала (101. године) којим је отклоњена највећа препрека за пловидбу Дунавом. Коначан изглед по питању габарита добија крајем III и почетком IV века додавањем бедема који од углова полазе према Дунаву затварајући и штитећи део обале. Утврђење је разорено у време аваро-словенских упада крајем VI и почетком VII века. Покретни налази откривени током досадашњих археолошких истраживања, указују да је поред улоге везане за заштиту и одбрану канала, током шест векова на Diani постојао и значајан економски центар са луком и пристаништем. Поред остатака бедема са капијама и кулама, у унутрашњости утврђења откривени су грађевина са апсидом, војне бараке, латрина и други објекти, а у централном делу остаци принципијума са портиком. Изван бедема утврђено је постојање светилишта, истражени су остаци мартиријума и дела некрополе као и дела насеља које се простирало западно од војног логора. Прва сондажна ископавања започела су 1964. и са прекидима трају до данас. Истражени објекти су конзервирани.