Манастир Раковац, са црквом посвећеном св. Кузману и Дамјану, смештен на северној страни Фрушке горе, према предању основао је крајем XV века Рака Милошевић, велики коморник деспота Јована Бранковића. Први поуздан помен о манастиру потиче из средине XVI века. У XVII веку Раковац је био књижевни и преводилачки центар. Током бурне прошлости рушен је и обнављан пуно пута, да би за време II светског рата претрпео највећа оштећења. Тада је настрадао и високи барокни звоник из 1735, ктитора митрополита Вићентија Јовановића, као и коностас из 1763, рад Василија Остојића. Од 56 икона сачуване су само три, са представама пророка Јеремије, Сретења и Крштења. Црква је триконхална грађевина са полукружним конхама и осмостраним кубетом. Зид између припрате и наоса је порушен у време осликавања иконостаса, чиме је добијен простор карактеристичан за барокне цркве. Унутрашњост је осликана крајем XVI или почетком XVII века. Сачувани остаци живописа у куполи и на источном пару стубаца сведоче о изузетном сликарском умећу раковачког мајстора. У непосредној близини манастира подигнута је 1751. гробљанска капела, чији су иконостас осликали Јанко Халкозовић и Василије Остојић. Систематска истраживања, реконструкција и конзервација целине трају од 1953. у циљу враћања њеног првобитног изгледа.