Остаци античког града Sirmiuma налазе се испод данашње Сремске Митровице. Град је од I до VI века н. е. значајан административни центар провинције Pannonia Secunda, повремена царска резиденција и епископско седиште у ранохришћанском периоду. Ранг колоније добио је у време царева Флавијевске династије. Од II века у изворима се помињу цареви који су се у Сирмијуму задржавали у пролазу или због ратова. У периоду од III до V века овде се налазило седиште управника провинције Pannonia Secunda и повремено седиште префектуре Илирик. Крајем IV века у област Сирмијума продиру варвари: Готи, Хуни, Гепиди, а после аварског напада становништво је расељено и град је страдао у пожару. Прва мања ископавања изведена су крајем XIX века, а систематска истраживања и упоредна конзервација почели су од 1957. и у континуитету трају до данас. До сада је регистровано и истражено 85 локалитета. Антички град је био простран, окружен бедемима и рововима унутар којих су утврђени: царска палата, хиподром, терме, хореум, трговачки и занатски центар, некропола и други објекти са многобројним покретним налазима, каменом пластиком, епиграфским споменицима и саркофазима. Остаци villae urbanae, део horreum-а и остаци храма Св. Димитрија конзервирани су као саставни делови савремених грађевина.