Археолошки локалитет налази се на алувијалној тераси, 500 m удаљеној од леве обале Дунава. Археолошким ископавањима од 1972. истражено је око 650 гробова некрополе с краја VIII и прве половине IX века, на којој се истовремено сахрањују три различите популације. Народ шаманистичког веровања је своје покојнике полагао у правоугаоне раке са равним дном, са или без сандука. Код ногу сахрањених полагане су посуде са храном и пићем за прве дане очишћења умрлог. Посебну групу чине коњанички гробови где је уз умрлог, опремљеног богатим кожним појасом, сахрањен и коњ жртвован у ритуалу. Поред коња била је опрема за јахање, која се састојала од седла и богато украшеног оглава. Гробови са нишама углавном припадају носиоцима културе јудаизма. Они су обележени уломцима римских опека на којима је накнадно урезивана седмокрака светиљка (менора), етрог и лулав. Ретки натписи на опекама прочитани су као Јехуда или Јахве и Израел. Словени су се сахрањивали са скромним прилозима, у плитко ископаним ракама, а нађене су и урне са спаљеним покојницима. Јужно од некрополе, по ивици лесне греде, у дужини од 4 km, простирало се насеље у коме је откопана једна од неколико златарских радионица. Када је највећи део некрополе опљачкан, престало је сахрањивање као и живот у насељу. У савременом периоду, уз повремена археолошка ископавања, налазиште се годинама девастира коришћењем земље за израду опеке.