Црква у рушевинама позната под називом Стара Павлица једини је сачувани део негдашњег манастира из времена византијске власти (преднемањићког периода) на овим просторима. Налази се у селу истог имена на брегу уз Ибар, у близини градића Брвеника. О времену њене изградње нема података, као што јој се не знају ни ктитор ни патрон. Први помен, као студенички метох, добила је у даровној повељи великог жупана Стефана Немање манастиру Студеници. Основа цркве, изграђене највероватније током XII века, састоји се из централног дела са куполом и обимног опходног брода који то језгро опасује са три стране, док су на четвртој, источној, тространа главна апсида и полукружно завршени проскомидија и ђаконикон. Може се описати и као тробродна базилика у коју је уписан крст са кубетом на пресеку кракова. Са западне стране налази се припрата. Црква је два пута осликавана, и од млађег живописа из око средине XIII века остали су ликови јеванђелиста у пандантифима између којих је представа Нерукотвореног убруса, остаци Распећа на северном зиду и неколико појединачних фигура. Највише је страдала при градњи пруге у долини Ибра. Обављени су комплетни конзерваторско-рестаураторски радови на архитектури: најпре делимично 1949, и током седамдесетих година, када је конзервиран и живопис.