У клисури Јужне Мораве недалеко од Владичиног Хана, на тешко приступачном гребену, смештена је црква која је свој данашњи облик добила у обнови средином прошлог века. Ипак, у њеном корпусу јасно се разликују: триконхални наос, који би најпре припадао рановизантијском градитељству VI века, припрата, дограђена почетком XVII века, северни параклис, призидан 1837–1843, и трем с краја XIX века. Црква, чије се три конхе непосредно ослањају једна на другу, засведена је полуобличастим сводом. Пространа припрата је паром пиластара подељена на два травеја у подужном правцу и засведена полуобличастим сводовима различите висине темена. Живопис у припрати, програмски сведен на стојеће фигуре, опширан циклус Богородичиног акатиста допуњен сценама Гостољубља Аврамовог и Рођења Богородице, као и илустрацијом химне Поророци су те наговестили, узорно је дело путујућих сликара Грка из друге деценије XVII века. У цркви су сачуване зидне слике настале 1866. Упркос недостатку извора и археолошкој неистражености, претпоставку да је у време турске владавине овде постојао жив манастирски центар оснажују остаци полупећинске спратне градње подно цркве. Донедавно парохијална црква данас функционише као католикон женског манастира.