Археолошко налазиште Ремезијана налази се на ужем градском подручју Беле Паланке. Римско и рановизантијско утврђење неправилне правоугаоне основе, са полигоналним кулама, подигнуто је на траси античког пута Naissus–Serdica. Епиграфски споменици указују на рано формирање насеља које је градски статус добило вероватно за време Трајана као и на његов значај почетком III века. Унутар утврђења откривени су остаци цивилне базилике са полукружном апсидом на западном делу, репрезентативни објекти у њеној непосредној близини и на више места остаци античких грађевина. Ван бедема смештени су тробродна базилика са крстионицом, вила и некрополе дуж прилазних путева са северне, источне и јужне стране града. Од IV века Ремезијана постаје седиште епископије, када у њој живи и ради епископ Никета. Урбанистичка схема касноантичког града није промењена ни у VI веку, током Јустинијанове грађевинске активности. Сондажна ископавања започела су 1956. године и, везана за грађевинске радове у граду, са прекидима трају до данас. На откривеним објектима извршени су конзерваторски радови.