На месту старијег храма, манастир Бањску је између 1312. и 1316. подигао краљ Милутин као своју задужбину и маузолеј. Католикон посвећен св. Стефану надовезује се по својој архитектонској концепцији на архитектуру XIII века у Србији. Монументални ентеријер чине једнобродни наос са куполом, троделни олтарски простор, певнице на које се надовезују бочне капеле, припрата и до данас сачувана висока кула-звоник, док су фасаде декоративно озидане тесаним каменим квадерима у три боје. Црква је обиловала скулпторалним украсом који се данас углавном не налази in situ. Тако се фигура Богородице са Христом, некада у лунети портала између припрате и наоса, данас налази у цркви оближњег села Соколице. Фреске, које су плениле својом лепотом и употребом злата, до данас су у потпуности ишчезле, осим фрагмента живописа на потрбушју западног поткуполног лука где су се, у пар медаљона, делимично сачувала попрсја архијереја. Импозантан манастирски комплекс обухватао је одбрамбене куле, репрезентативну трпезарију и низ грађевина које су током векова више пута преправљане. У турско време на рушевинама манастира је никло утврђење, док је сама црква била претворена у џамију. Археолошка ископавања започета су пре готово две деценије и још увек нису завршена. У међувремену је подигнут нов конак.

Литературa. 1) Шупут М. (1994). Манастир Бањска. Београд; 2) Поповић С. (1994). Крст у кругу, Београд, 188-196; 3) Ђорђевић М. (1997). Манастир Бањска. Гласник ДКС, 21 (Београд 1997), 64-68.